Ko je Antonio?

Odlomak

Na odmoru izlazimo napolje da igramo žmurke, pa Antonio, šćućuren iza nekog stabla, zamišlja da je nevidljiv. Gleda oko sebe i pretvara se da više nije ni sin, ni rođak, ni nećak, ni đak, ni građanin, ni Zemljanin, niko – već da leti nad poljima, a niko ga ne vidi. Onda ga uvek nađem, pozovem po imenu, a on se probudi, skoči na noge, pa pojurimo do drveta da se zapljunemo. Nekad on stigne prvi, nekad ja, a onda zvoni i više nije ni važno, jer je Antonio mnogo toga, ali pre svega je moj najbolji drug.