skip to Main Content
Popust

Tajnovito leto

Ocenjeno sa 0 od 5
(Ostavi komentar)

1,386.00 RSD

Dario i Simon, neobičan par drugara, vode nas kroz tršćak do reke, na putu do avantura i neočekivanih otrkića koja će obeležiti njihovo tajnovito leto.

Sa italijanskog prevela Marija Spasić.
Korice ilustrovala Sonja Paunović Varga.

Napomena: U cenu ne ulaze troškovi dostave.

Beleška o piscu

Kjara Karminati živi i radi u Italiji. Piše poeziju, prozu i drame namenjene deci svih uzrasta. Usavršavala se u nastavi poezije, te se bavi edukacijom nastavnika i bibliotekara. Godine 2012. dobila je Andersenovu nagradu kao najbolja autorka. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su Premio Strega Ragazzi (2016), Premio Pierluigi Cappello (2018) Premio Camaiore (2018), Premio Nati per Leggere (2019).

Odlomak

DRUGO POGLAVLJE

Nisam ni hteo da dođem u Dandelion.
Mislio sam da ćemo ići na kampovanje sa Vitorijem, kao i svake godine. Još od vrtića, to jest otkad se Vitorio i ja družimo, uvek smo provodili raspust s njegovom porodicom na planini. U Dandelionu, pak, nemam nijednog druga. Ma, još gore: tamo nema nikoga s kim bi se moglo družiti.
U Dandelionu žive moji tetka i teča. Nalazi se u ravnici, nedaleko od reke, a kilometrima daleko od bilo kog zanimljivog oblika života. Kad je tata bio mali, letovao je tamo sa sestrom, tetka Magdom. Tu kuću su zvali letnjikovac. Tetka Magda je pre nekoliko godina rešila da se sa porodicom preseli u Dandelion, jer je oduvek mnogo vezana za tu kuću. Ne razumem zašto. To je sasvim obično mesto, a još pride maglovito zimi, vrvi od komaraca leti, a najbliže selo uopšte nije blizu, koliko se sećam, i ima samo jedan trg i jedan kafić, u kome se istovremeno prodaju voće, novine i hleb.
Ali ove godine nema ništa od odlaska na planinu sa Vitorijem. Ove godine je ispalo drugačije.
– Menjamo plan – rekao je tata za ručkom. – Ništa od kampovanja ove godine.
Zastao sam sa podignutom kašikom. Imao sam nekakav predosećaj.
– Idemo u letnjikovac! – uzviknula je mama. – U Dandelion! – dodala je, a njen se osmeh ogledao u čorbi od sočiva koju nam je poslužila.
Kašika mi pade u tanjir.
– Ali u letnjikovce se išlo u prošlom veku! – progunđao sam.
Mama me uvređeno ošinu pogledom. – Išla sam u letnjikovac celog svog detinjstva.
– Pa ti i jesi rođena u prošlom veku. Letnjikovac! I sama reč je nepodnošljiva! Uostalom, zašto? Zašto ne možemo da idemo na kampovanje, kao što smo uvek išli?
Mama i tata se pogledaše sa uzdahom.
– Pošto je Martina sad prohodala, sve ju je teže držati na oku. I premala je za kampovanje – rekao je tata. – Sigurno bi se uvalila u neku nevolju. Možda sledeće godine… ali ove godine ne, još je rano.
Martina je moja mlađa sestra. Otkad se rodila, kuća je preobražena po njenoj meri. Nisam imao pojma da jedno novorođenče može da dovede do takvih teritorijalnih pomeranja. Najgore od svega je to što sam morao da se odreknem sobe za muziku i da sve prenesem u spavaću sobu. Kad mi neko dođe, moram da ga uguram između klavijature i violončela.
A sad još moram da se odreknem i kampovanja.
Pokušao sam da im udarim na zaštitničku nastrojenost i preokrenem je u svoju korist. Potrudio sam se da što dramatičnije kažem: – Ama, šta je s vama? Martinu bi tamo mogli da prožderu komarci. Možda je alergična a da vi to ne znate. Možda će se od deset ujeda naduti kao foka, a onda će joj ispucati koža i…
Nisu me slušali. Nikad me ne slušaju. Nastavili su da raspredaju šta da spakuju…

Recenzije

Još nema komentara.

Podeli svoje utiske o knjizi!

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back To Top