Dario i Simon, neobičan par drugara, vode nas kroz tršćak do reke, na putu do avantura i neočekivanih otrkića koja će obeležiti njihovo tajnovito leto.
Sa italijanskog prevela Marija Spasić.
Korice ilustrovala Sonja Paunović Varga.
„Nisam ni hteo da dođem u Dandelion.
Mislio sam da ćemo ići na kampovanje sa Vitorijem, kao i svake godine. Još od vrtića, to jest otkad se Vitorio i ja družimo, uvek smo provodili raspust s njegovom porodicom na planini. U Dandelionu, pak, nemam nijednog druga. Ma, još gore: tamo nema nikoga s kim bi se moglo družiti.
U Dandelionu žive moji tetka i teča. Nalazi se u ravnici, nedaleko od reke, a kilometrima daleko od bilo kog zanimljivog oblika života. Kad je tata bio mali, letovao je tamo sa sestrom, tetka Magdom. Tu kuću su zvali letnjikovac. Tetka Magda je pre nekoliko godina rešila da se sa porodicom preseli u Dandelion, jer je oduvek mnogo vezana za tu kuću. Ne razumem zašto. To je sasvim obično mesto, a još pride maglovito zimi, vrvi od komaraca leti, a najbliže selo uopšte nije blizu, koliko se sećam, i ima samo jedan trg i jedan kafić, u kome se istovremeno prodaju voće, novine i hleb.
Ali ove godine nema ništa od odlaska na planinu sa Vitorijem. Ove godine je ispalo drugačije.
– Menjamo plan – rekao je tata za ručkom. – Ništa od kampovanja ove godine.
Zastao sam sa podignutom kašikom. Imao sam nekakav predosećaj.
– Idemo u letnjikovac! – uzviknula je mama. – U Dandelion! – dodala je, a njen se osmeh ogledao u čorbi od sočiva koju nam je poslužila.
Kašika mi pade u tanjir.
– Ali u letnjikovce se išlo u prošlom veku! – progunđao sam.“
Mislio sam da ćemo ići na kampovanje sa Vitorijem, kao i svake godine. Još od vrtića, to jest otkad se Vitorio i ja družimo, uvek smo provodili raspust s njegovom porodicom na planini. U Dandelionu, pak, nemam nijednog druga. Ma, još gore: tamo nema nikoga s kim bi se moglo družiti.
U Dandelionu žive moji tetka i teča. Nalazi se u ravnici, nedaleko od reke, a kilometrima daleko od bilo kog zanimljivog oblika života. Kad je tata bio mali, letovao je tamo sa sestrom, tetka Magdom. Tu kuću su zvali letnjikovac. Tetka Magda je pre nekoliko godina rešila da se sa porodicom preseli u Dandelion, jer je oduvek mnogo vezana za tu kuću. Ne razumem zašto. To je sasvim obično mesto, a još pride maglovito zimi, vrvi od komaraca leti, a najbliže selo uopšte nije blizu, koliko se sećam, i ima samo jedan trg i jedan kafić, u kome se istovremeno prodaju voće, novine i hleb.
Ali ove godine nema ništa od odlaska na planinu sa Vitorijem. Ove godine je ispalo drugačije.
– Menjamo plan – rekao je tata za ručkom. – Ništa od kampovanja ove godine.
Zastao sam sa podignutom kašikom. Imao sam nekakav predosećaj.
– Idemo u letnjikovac! – uzviknula je mama. – U Dandelion! – dodala je, a njen se osmeh ogledao u čorbi od sočiva koju nam je poslužila.
Kašika mi pade u tanjir.
– Ali u letnjikovce se išlo u prošlom veku! – progunđao sam.“
1525,00 RSD
*Klikom na dugme „Poruči“ prelazite na sajt našeg distributera Makart Distribucije, gde ćete, pod potpuno istim uslovima, nastaviti kupovinu. Garantujemo vam sigurnu i bezbednu kupovinu, uz potpunu zaštitu vaših podataka.
Ukoliko imate problema pri naručivanju, molimo vas da pišete na meil makart@makart.rs ili da pozovete na broj 0600501567.
