Srce

„Garone je baš jutros pokazao kakav je. Kad sam ušao u školu s malim zakašnjenjem, jer me zadržala učiteljica iz prvog razreda da me pita u koliko sati može da dođe nama kući, učitelja još nije bilo, a trojica-četvorica dečaka maltretirala su jadnog Krosija, onog riđokosog sa ukočenom rukom, čija je majka piljarka. Bockali su ga lenjirima, bacali mu u lice ljuske od kestenja, nazivali ga bogaljem i čudovištem, rugali mu se zbog privezane ruke. A on je sam-samcit sedeo sateran u klupu i sav iznemogao slušao i pogledom ih preklinjao da ga ostave na miru. Ali oni su se sve više rugali tako da je počeo da se trese i crveni od besa. U jednom trenutku onaj bezobraznik Franti pope se na klupu i pretvarajući se da nosi dve korpe na ramenima, oponašao je Krosijevu mamu, koja je pre dolazila da sačeka sina ispred ulaza, a sad više ne može pošto je bolesna. Mnogi su se grohotom nasmejali. Tad Krosiju pade mrak na oči, pa zgrabi mastionicu te mu je iz sve snage zafrljači u glavu, ali Franti se izmače, a mastionica pogodi u grudi učitelja koji je baš tad naišao.
Svi se razbežaše na svoja mesta i prestrašeni utihnuše.“